SRPSKI CENTAR ZA ENERGETSKU EFIKASNOST

Nudi rešenje kako da se kroz konkretne projekte ostvare uštede!

Energetska efikasnost u građevinarstvu

Analize potreba za energijom za grejanje građevinskih objekata vrše se na osnovu projektne vrednosti specifične instalirane snage. Energetska efikasnost građevinskih objekata zavisi od termičkih osobina njegovog omotača, zapravo od materijala zidova, vrste prozora i zaptivenosti svih otvora u fasadama zgrade.

Analize i studije energetske efikasnosti zgrada, obuhvatajući sve objekte, stambene, javne i industrijske, u Beogradu i drugim gradovima u Srbiji, su pokazale da se 50% od ukupnih potreba za energijom odnosi samo na grejanje, klimatizaciju i pripremu tople sanitarne vode.

Grubim analizama se pokazalo da bi intervencijama na postojećim objektima, njihovom energetskom revitalizacijom, i naknadnim prilagođavanjem novim energetskim i ekološim zahtevima, potrošnja energije samo za grejanje mogla u proseku da se umanji za 20 - 40%.

Da bi dostigli željenu energetsku efikasnost građevinskih objekata portebno je da se usredsredimo na saniranje postojećih zgrada, koje su u većini, i da nove zgrade, koje se projektuju i tek predviđaju za gradnju, budu maksimalno energetski efikasne u skladu sa današnjim tehničko-tehnološkim mogućnostima.

Rekonstrukcijom starih zgrada, zamenom prozora ili povećanjem termičkog otpora postojećih prozora, njihovim zaptivanjem, dodatnim izolovanjem zidova i krovova možemo smanjiti potrošnju energije i svesti je na najmanju moguću meru.

To podrazumeva ulaganja koja će se jako brzo isplatiti, kroz smanjenje troškova za energente.

Zašto je za Srbiju važno racionalno koristiti energiju i povećavati energetsku efikasnost?

Smanjenje uvoza skupih tečnih i gasovitih goriva – finansijske uštede
Smanjenje investicija u nova energetska postrojenja
Efikasnije korišćenje izgrađenih energetskih postrojenja
Modernizacija tehnologija
Korišćenje domaćih energetskih resursa
Smanjenje emisije CO, SO2 , NOx i čestica
Sigurnost snabdevanja važnih potrošača
Veća konkuretnost privrede na međunarodnom tržištu

Najčešće mere koje se preduzimaju u cilju smanjenja gubitaka energije i povećanja energetske efiksnosti su:

zamena neobnovljivih energenata obnovljivim
zamena energetski neefikasnih potrošača efikasnim
izolacija prostora koji se greju
zamena dotrajale stolarije u prostorima koje se greju
ugradnja mernih i regulacionih uređaja za potrošače energije

Energetski efikasni objekti

Pri definisanju projektnih zahteva za izgradnju pristupačnog, dugotrajnog, energoefektivnog i ekološkog stambenog prostora, kao i u cilju realizacije izgradnje energetski efikasnih zgrada i građevinskih objekata industrijske, administrativne i socijalne namene, neophodno je posebnu pažnju posvetiti ne samo izboru građevinskog materijala, već i izboru gradjevinskog sistema kao celine, koji treba da ispunjava čitav niz zahteva savremene izgradnje.

Najveći gubitak energije u objektima je kroz zidove neizolovanih zgrada i kroz loše prozore. Preko 80% objekata u Srbiji nema termoizolaciju fasade i zbog toga su veliki rasipnici energije. Postavljanjem termoizolacije fasade, zamenom stolarije i osavremenjivanjem sistema grejanja može se postići ušteda čak i do 50%!

Niskoenergetske kuće (eng. Low Energy House)

Niskoenergetska kuća je kuća koja koristi manje energije od obične kuće. Uglavnom su to kuće sa visokim nivoom izolacije, ugrađenim kvalitetnim prozorima, dobrom termoizolacijom tako da se time smanjuje količina energije koja je potrebna za grejanje i hlađenje. Nekad su opremljene i solarnim kolektorima, tehnologijama za reciklažu toplote iz vode koja je korišćena za tuširanje ili pranje sudova.

Ne postoji globalno prihvaćena definicija niskoenergetske kuće. Zbog velikih varijacija u nacionalnim standardima, niskoenergetska kuća napravljana po standardima jedne države ne mora biti niskoenergetska po standardima druge države.

Pasivne kuće (eng. Passive House, Ultra-low Energy House)

Pasivna kuća je kuća koja troši veoma malo energije tako da je moguće živeti u njoj bez tradicionalnih sistema grejanja. Potreba za energijom za hlađenje i za grejanje ne prelazi 15kWh/m2 godišnje. Ukupna potrošnja energije (energija za grejanje i hlađenje prostorija, topla voda i struja) ne sme biti veća od 42 kWh/m2 godišnje. To je oko 10 puta manje od običnih zgrada.

Troškovi gradnje pasivne kuće su u prošlosti bili znatno veći od troškova gradnje normalne kuće, ali s razvojem tehnologija i većom potražnjom za specijalno dizajniranim građevinskim komponentama cena izgradnje je sad znatno niža nego što je bila.

Kuće nulte energije (eng. Zero-energy House or Net Zero Energy House)

Kuća s nultom energetskom potrošnjom i nultom emisijom ugljen-dioksida godišnje naziva se kuća nulte energije. Nulta energetska potrošnja znači da bi kuća nulte energije mogla biti nezavisna od energetske mreže, ali u praksi to znači da se u nekim periodima energija dobija iz energetske mreže, a u ostalim periodima se vraća u energetsku mrežu.

To je objekat koji sve svoje potrebe za energijom dobija samo korišćenjem sunčeve energije, energije vetrova i/ili uz korišćenje geotermalnih izvora, uz kvalitetnu toplotnu izolaciju. Ovakva kuća leti distribuira višak energije, dok zimi potražuje nazad i na taj način njen godišnji energetski bilans je jednak nuli. Tipično su ovakve kuće odlično izolovane i nemaju tradicionalan sistem grejanja već oblačne, hladnije dane premošćuju korišćenjem "rezervoara toplote". Kuće nulte energije zanimljive su i zbog zaštite životne sredine jer ispuštaju vrlo malo gasova koji izazivaju efekat staklene bašte.

Autonomne kuće (eng. Autonomous Building, house with no bills)

Autonomna (nezavisna) kuća je zamišljena da normalno funkcioniše nezavisno od infrastrukturne podrške. Prema tome nema priključaka na mrežu za distribuciju električne energije, vodovod, kanalizaciju, PTT mrežu… Autonomna kuća je mnogo više od energetski efikasne kuće.

Svoju nezavisnost postižu integrisanjem svih obnovljivih i ekoloških sistema i načina korišćenja sunčeve energije, kao i primenu bioklimatskih i termodinamičkih principa funkcionisanja strukture objekta. Ovakva vrsta građevinskih objekata nije priključena na javnu mrežu i sav višak proizvedene energije najčešće se koristi usmerava i čuva za primenu u zimskim mesecima, putem sistema energetskih rezervoara i akumulatora.

Kuće s viškom energije (eng. Energy Plus House)

Kuća s viškom energije je kuća koja u proseku tokom cele godine proizvede više energije koristeći obnovljive izvore energije nego što je uzme iz spoljašnjih sistema. Ovo se postiže upotrebom obnovljivih izvora energije, malih generatora električne energije, odličnom izolacijom niskoenergetskih tehnika gradnje, poput pasivnog solarnog dizajna kuće, pažljivog izbora lokacije za kuću. Ovakve kuće mogu svojim vlasnicima predstavljati stalni prihod umesto stalnog troška energenata, ako vlasnik ima ugovor o prodaji viška energije distribucijskoj kući.