Aktuelne teme - Solarna energija i solarni paneli

Sunčeva energija predstavlja jedan od korišćenijih vidova obnovljivih izvora energije. Kako je Sunce nama najbliža zvezda i izvor samog života na Zemlji, njegovo zračenje se takođe može koristiti i za stvaranje energije. Energija sunčeve radijacije je više nego dovoljna da zadovolji sve veće energetske zahteve na svetu.

Istraživanja pokazuju da je u toku jedne godine, sunčeva energija koja dospeva na Zemlju veća od energije neophodne da zadovolji potrebe celokupne populacije naše planete! Energija sunčeve radijacije je dovoljna da se proizvede prosečno 1.700 kWh električne energije godišnje na svakom kvadratnom metru tla, a što je radijacija veća na nekoj lokaciji, veća je i generisana energija.

Intenzitet sunčeve radijacije u Srbiji je među najvećima u Evropi. Prosečan intenzitet sunčevog zračenja na teritoriji Republike Srbije se kreće od 1,1kWh/m²/dan na severu do 1,7 kWh/m²/dan na jugu tokom januara, a od 5.9 do 6.6 kWh/m²/dan tokom jula. Proporcionalno tome, energija koje sunce tokom godine emituje na 1m² krova kuće u Srbiji je jednaka energiji koja se dobije sagorevanjem 130l nafte a pri tome je potpuno besplatna. Solarna energija bi mogla da bude do 2050.godine izvor četvrtine energije u svetskoj elektro mreži, prognozirala je Međunarodna agencija za energiju (IEA).

Primena solarne energije može se ostvariti na dva načina: pretvaranjem sunčeve energije u toplotnu i pretvaranjem sunčevog zračenja u električnu energiju. Solarni sistemi za proizvodnju toplote primenjuju se u domaćinstvima, industriji, poljoprivrednim objektima i ostalim objektima koji , na primer, koriste velike količine sanitarne vode.

Za eksploataciju sunčeve energije koriste se solarni paneli. Solarni paneli se sastoje od velikog broja malih ćelija čije su površine od fotonaponskog materijala a služe za pretvaranje solarne energije u električnu energiju. Prvi solarni panel je napravljen 1954.godine i dan danas proizvodi struju, što dovoljno govori o njihovoj dugovečnosti. Fotonaponski sistemi se sastoje od modula, a oni su izrađeni od solarnih ćelija, a njihova snaga se može projektovati za praktično bilo koju primenu.

Primena solarne energije kao što je osvetljavanje, telekomunikacije, hlađenje, pumpanje vode, kao i obezbeđivanje električne energije za čitava naselja, pokazala se kao konkurentna i profitabilna u odnosu na već postojeće tehnologije. Takođe postoje i druge relativno nove primene ovih sistema sa izuzetno velikim potencijalom a to su fasadni fotonaponski sistemi.

Primena solarne energije za energetski efikasno grejanje zgrada izaziva najveće interesovanje u široj javnosti. Sama činjenica da su današnji izdatci za ogrev visoki i što ni jedan od postojećih energetskih izvora za grejanje nije sasvim pouzdan i uvek raspoloživ, niti je zadovoljavajući u pogledu cene, praktičnosti ili zaštite životne sredine, stavlja primenu solarne energije na vodeće mesto.

Najveća prednost pasivnih solarnih objekata je prijatan unutrašnji ambijent, posebno u stambenoj arhitekturi. Uspešne pasivne solarne kuće grade se čak i u klimama sa skoro konstantnom oblačnošću i lošim vremenskim uslovima. Razlika između aktivnih i pasivnih solarnih sistema je u tome što kod pasivnih solarnih sistema ne postoji poseban sistem uređaja već čitav objekat radi kao kolektor sunčevog zračenja dok kod aktivnog sistema funkciju kolektora vrše delovi i elementi objekata.

Pasivno korišćenje sunčeve energije predstavlja osnovni i najjeftiniji način upotrebe energije iz okoline. Kao značajan element sistema gradnje, da bi se objekti ponašali kao energetski efikasni i pasivno koristili sunčevu energiju, uzimaju se u obzir i prirodni faktori okruženja: klima, konfiguracija terena, orijentacija, vetar, vegetacija, međusobni odnosi zgrada itd. Značajna prednost korišćenja solarne energije u stambenim naseljima je da je naročito pogodno za individualne stambene zgrade što može da doprinese smanjenju potrošnje klasičnih izvora energije u naseljima malih gustina.